Sedim u kolima na uglu Neznanog junaka i Bulevara Ace Karađorđevića u pola 12 noću i gledam Ducu Karamarkovića kako povraća dušu napolju. U jednom trenutku on se okreće ka meni i urla glasom vučjaka kojeg je udario šleper na magistrali.
- Banovićuuuuuuuuuuu!!!! Bečka šnicla, Banovićuuuuuuuuuuuuu!!!!!!!
Odvalio se. To je čovek koji se ne drži za šipku u prevozu jer je prljavo, a sada se brisao lišćem sa ulice jer nije imao maramicu. Konačno smo ga namolili da uđe u kola. Vrištao je neku pesmu sa radija sve vreme i otvarao vrata da pljune. Obećao mi je piće jer sam se vratio po njega, a onda je rekao da bi se i on vratio po mene da sam ja ostao na stanici tako da ništa od pića. Umirao sam od smeha napred, a on od rakije pozadi. Parkirao sam i izašli smo iz kola. Malo se teturao pa me zagrlio da bi korigovao pravac. Išli smo po šinama, a ka nama je išao tramvaj.
- Banoviću, udariće nas tramvaj.
- Neće brate.
- Znam ja tebe. Pustio bi ti da te udari tramvaj samo da bi i ja poginuo.
Kakav car jbt. Kakva fenomenalno glupa i potencijalno ispravna sentenca. Pomislio sam kako moram da je zapamtim.
* * *
Opštenarodno veselje u TV sali studentskog doma ,4.april’ . TV sala se tako zove jer je na sredini jednog zida postavljen televizor koji je nekada radio. Sada se tu nalazio improvizovani šank. Stotine dečaka i devojčica u svojim najboljim izdanjima hrli da se odvali od alkohola i pojebe ukoliko je to moguće. Bio je dovoljan jedan pogled pa da vidiš da je tu bilo dosta onih što su slikali tramvaj kad su prvi put stigli u Beograd. Mislim, ni ja nisam iz Beograda, ali mrzim ljude koji se oduševljavaju glupostima tipa tramvaj, trolejbus, dve raskrsnice, kružni tok. Elem, mi smo imali Šomija Ljubomirovića, a on se vratio iz Amerike i imao je vezu pa smo tako i dobili sto za to veče, a ko ima sto taj je faca. Duda Radović bio je faca i bez tog detalja i surfovao je na talasima kratkotrajnih ljubavi koje dominiraju na takvim skupovima mladih. Eno ga, uhvatio je neku Milicu (lepa devojka mada malo čudni zubi i čini mi se da se beči dok izgovara nešto) i ljubi je u ruku. Ide mi se kući jbg, ali neću da ga prekidam sad iako znam da će to da potraje. Blejim ja tako, kad eto ti, dolazi lik dva sa dva, bela maja, zalizana kosica, nagruvan, kajla oko vrata, pivo u ruci i očigledna želja u očima da penetrira Dudinu Milicu. Ona mu nekako odgovori da od toga nema ništa jer je sa dečkom i pokaže na Dudu. Onaj vo ga pogleda svojim volovskim očima i garant misli svojim zakržljalim polumozgom ,koji kurac jbt? imam kajlu jbt. imam biceps jbt. cepio sam suncokret na kosu jbt.jbt..’ ali ipak se pokupi i ode. Mica dohvati Dudu za ruku i odvuče ga negde. U taj mah dolazi vo za naš astal, stavlja svoje pivo na isti i obrati nam se rečima čoveka čije je iskustvo po pitanju muško-ženskih odnosa nemerljivo:
- Nije on za nju. Mislim, ona je lepa devojka, ima lepo lice. Nije on za nju.
Ja ga pogledam i kažem mu:
- Znam jbg. Ja sam tog lika večeras upoznao. Ljakse totalni.
* * *
Krećemo kući. Kucam na prozorče onima iz obezbeđenja.
- Dobro veče. Jel možete na dam vratite naše lične karte? Banović i Radović.
Kopaju po onim kutijama tamo. Lik se okreće ka meni, iznerviran jer ne može da nađe.
- A jel ima taj Radović prezime?
E jbg..
